Priče sa Galiole Arsenija Jovanovića mnogo su više od putopisa. Vlasnik dinastije „Galiola” – jer svi Arsenijevi čamci i brodice na kojima je plovio zvali su se Galiola – pripoveda priču o svetu još od vremena kada je kao sedmogodišnjak spustio mamino korito za veš u reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Otada, malo vremena je proveo na sidrištu, svejedno da li je u Rovinju ili u Beogradu. Luke postoje da bi se iz njih isplovilo.

U ovoj knjizi pluta rasuti teret jednog života koji se živeo punim jedrima. To su studije o pomorstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari, vodič za plovidbu Savom i Dunavom, Crnim, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Brodio je Arsenije na svojim Galiolama mnogo dalje. I po horizontali, i po vertikali. „Galiola” nisu samo brodovi i čamci. Galiola je i hrid na Severnom Jadranu, tačka sa kojom se okončava ovaj putopis.

Dragan Velikić

Čovek bi rekao – ako putopisi uopšte imaju putanju, onda je ona horizontalna. Jer ide nekako pravo, u daljinu, čak i onda kada su pred njom prepreke.

Arsenije Jovanović nas je podučio da se horizontalnom putovanju može pridodati i ono vertikalno, i to istovremeno. Kada bolje razmislimo, jedno bez drugoga i ne idu. A on je svoje viđenje ovog svojevrsnog ekološkog putešestvija zahvatio upravo „uspravno”; i po dubini i po visini, od sidra do jarbola, od težine misli do lakoće zvezda, duboko do čistote vode i visoko do jasnoće neba.

U Pričama sa Galiole saputnici smo jednom neustrašivom i znatiželjnom duhu koji nas o jednom trošku vodi kroz slatke vode dveju reka i preko slane vode pet-šest mora. I sve to u tri različita putovanja, na više različitih a istih Galiola, sa raznoraznim mornarima – istovremeno!

Tako to ide sa putnikom po vodama sveta. Za njega su sva putovanja i svi brodovi – jedno.

Vladislav Bajac